So long, Marianne

Ugažena lokva u pothodniku. 

Blatne, sklizave stepenice. 

Toplo sjedište vlaka 

koji me treba odnijeti negdje. 

Kroz prljavo staklo smireni pogled 

na mokre otiske žurnih koraka, 

dok se suše na peronu 

i hlapeći ostaju nevidljivima. 

Uočena patetika tek odvlači pažnju 

od samožive opsjednutosti 

promatranjem vlastitih tragova. 

Putnički vlak za.... 

(na kraju zadnjeg poziva 

moguć upitnik ili uskličnik) 

Amalka

nosila sam: bunda, torba i remen - vintage, vesta - no name, suknja, carape i sesir - h&m

Ne idem u Bec kao sto sam planirala. Nikada nemojte nista unaprijed planirati  :/
Bilo kako bilo, bit ce jos prilika za putovanja.

 Iako volim predbozicno vrijeme zivciraju me guzve i nervozni ljudi. Nekako vise volim setati kada padne mrak i kada na miru mogu pogledati izloge bez sudaranja guranja i vike.

Fali mi jos onaj snijeg kojeg nitko ne voli. Uskoro ce... Necu nista planirati :)


Do sljedecega posta,
                                   voli vas Victorija :*