Fields of Sun

24 stupnja nenajavljenih, odgovara mi. Osjećam se kao da je ljeto, lepršam po gradu a šešir mi glavu čuva. Terase su pune ljudi iz pozadine dopire zveket žličica na tanjurima, smješkam se sladoledu i susrećem po gradu poznate ljude. Ljudi, izvukli su se iz čahura divni poput leptira, raznih oblika, boja, energija pršti.

Sjedim u tramvaju 

s uredno poništenom kartom 

(iako svuda piše da je vožnja bez karte najskuplja vožnja 

a nigdje koliko košta vožnja s neponištenom, ali, kartom), 

vozim se kući s vrećicom dnevnih namirnica i 

željom za jednim naušnicama za koje 

nema love u kućnom budžetu. 

Mirišu naranče prokleto sočno, 

netko ih jede u blizini. 

Sočno: to si ti 

prekriženih nogu uz cappuccino 

dok se iz zvučnika, u ugodnom kutu 

dobro sakrivene vlage starog zdanja, čuje i 

Van Morrison kojeg moje uho uvijek udomi 

toplom dobrodošlicom. 

Sočno: to si ti 

na vrhu mog jezika u polutami usne šupljine 

obojane orbiticom i kavom sa šlagom 

s malo ruma i mrvicama čokolade i 

smradom cigarete koje se ne želim odreći. 

Sočno: to si ti 

kad mi govoriš da sam sva kao na federima i 

da ti se to sviđa 

a ja opako lamatam rukama u svojoj bogatoj 

neverbalnoj komunikaciji i već sam spremna, 

iz iskustva, 

na zveket poljuljane šalice i zvono majušne 

metalne žličice. 

Sočno: to si ti 

kad dugo razmišljaš prije nego što kažeš 

a ja, zagledana mutno u daljinu, čekam 

lupkajući nervozno nogom ispod stola 

(što rijetko radim jer sam od onih koji ne grizu nokte, 

niti ubijaju mučki među prstima papirić). 

Sočno: to si ti 

kad mi kažeš da sam lijepa jer sam mala 

i kad u izlogu cvjećarnice pokušavaš dokučiti 

ljepotu koju pronalazim u malim kućicama za lutke, 

na rubu kiča i umjetnosti. 

Sočno: to si ti 

kad mi pokloniš čokoladu i zamoliš me da ju 

odmah otvorim i ponudim te 

jer si željan slatkog, 

a ja se samo nasmijem trgajući ukrasni papir 

i razlomim milku na kockice 

da uživamo polako i ližemo prste 

(za sada još svako svoje). 

Sočno: to si ti 

dok me gledaš dugo u oči, u tramvaju kojim vrebaju 

mnogi znatiželjnici koji se ne uklapaju u naš scenarij, 

i dok od tog pogleda, 

iznenada, 

osjetim slabost u nogama , 

a oblak nježnih leptira plovi mi maternicom. 

Sočno: to si ti 

dok te gledam kako mi prilaziš 

mekanim korakom 

dobro skrivajući nervozu želuca zbog susreta. 

Sočno: to si ti 

svih dana od kad si x pretvorio u 

našu poznanicu. 

Sočno: to ćeš uvijek biti ti. 

Bez obzira što više nitko ne jede naranču 

u tramvaju 

kojim sam stigla kući s vrećicom dnevnih namirnica. 

                                Lidija Prpić Bukowski

Nosila sam: haljina - shs, remen - vintage, creepersice - new look, torba i šešir - new yorker

Veselim se suboti i prvom izlaganju vlastitih rukotvorina na sajmu "žene za žene" u Knjiga&kava, dođite, pogledajte, družite se. Event možete pogledati ovdje :)

Voli vas sve Victorija sa j, ako naletite ostavite trag :*

P.S. možete me naći i na FACEBOOKU :)