Vanilin šećer

uzela je opet coca-colu , stavila kraj kompa, tik uz papirnate maramice . Stare navike glođu foliju po foliju budućih svježih pramenova , uobraženo noge na stol i "mogu ja to", "ništa se neće desiti od dva kolača, jednog dana u krevetu i coca-cole na stolu" 

neće, i to je jedino izvjesno . Neće se dogoditi ama baš ništa , ni danas, ni noćas ni sutra, možda ni prekosutra .Vani  i lutke plešu u izlozima, vani se kite borovi već, bar u mislima. Onim lepršavim koje bi vezala u leptir mašnu i stezala dok ne puknu , vani je neki svijet kao...

Dći će Božić , na njenoj će coca coli biti bradati starac - to je jedino izvjesno zasad i nešto sitno novosti na tv-u, onaj bor na trgu recimo i ruke s vrećicama, ulice s ukrasima ...

možda ode na kavu  ali coca cola je konstanta ponovljena  i "sutra ću", vraćena podrška nekih viđenih vremena.

malo sevdaha i tanga  život je njezin i jedna bočica preprženog šećera.

Tea.

nosila sam: suknja i vesta - new look, jakna i torba - vintage, turban - DIY

Fotografije su dosta lose zbog kise koja konstantno sipi. Nadam se lijepoj jesni/zimi ali bez kise molim! :)
Uskoro ce i Bozic sudeci po ukrasima kojih je svakim danom sve vise.
Ritualno jedenje krofni, smrzuti nosevi i zamagljena stakla. Fali nam jos kuhano vino.


Do sljedecega posta,

                                  Voli vas Victorija :*