U sporim kadrovima

...i uvijek kada se pokušam ugravirati u taj beskonačni mehanizam užurbanosti, neprekinutog planiranja, povlačim se u tišinu, nepomičan. 

Kukac

nosila sam: bunda - mango, vesta i gleznjace - new yorker, naocale - giant vintage

Gramofonske ploce, pisaca masina, stare knjige, Lou Reed, zlatno doba hippie djece, mnogo udzbenika, tuđih sudbina, nekih posveta, nasmijano lice i dobra glazba zatocena je u Ezop antikvarijatu.

On je trazio plocu Doorsa, ja sam uzivala, fotografirala i usput citala ljubavne posvete na koje sam slucajno nabasala, ljudi su zbilja bili rjeciti za razliku od danasnjega vremena kada sve emocije predstavlja jedan simbol od dvotocke i zagrade ili slova.

Na zapescu ti je miris sandalovine, u kosi nam je zapetljano proljece.

Svira Hendrix,  pjeva Janis, kasnije Lou i ostala ekipa.  

Zbilja je malo potrebno da bih bila sretna.

Do sljedecega posta,
                                     voli vas Victorija :*